1. Koje su prednosti Linuks otvorenog koda u namenskim sistemima?

• Ponovna upotreba komponenti (kada se nesto jednom implementira, moze se koristiti vise puta).
• Mala cena.
• Jeftini alati za razvoj.
• Potpuna kontrola nad softverom u sistemu.
• Olaksava testiranje novih funkcionalnosti.
• Velika podrska zajednice developera i korisnika.

2. Navedi neke od namenskih sistema na kojima se nalazi Linux

• Personalni ruteri.
• Televizori.
• Laserske masine za secenje.
• Masine za vinogradarstvo.

3. Navedi neke procesore i arhitekture na kojima se koristi Linux

• x86, x86_64, MIPS, ARM, PowerPC, SuperH.

4. Za koje komunikacione magistrale Linuks kernel ima podrsku?

• I2C, SPI, CAN, 1-Wire, SDIO, USB, kao i Ethernet, WiFi, Bluetooth, IPv4, IPv6, TCP, UDP itd.

5. Tipovi hardverskih platformi

• Platforme za evaluaciju (skupe komponente, nisu za krajnje proizvode).
• Komponenta u vidu modula (poseduje osnovne komponente, za neke male krajnje uredjaje).
• Platforme za razvoj u zajednici (imaju veliku podrsku, donekle mogu biti za krajnje proizvode).
• Platforme po meri (najbolji za krajnje proizvode).

6. Nabroj programske komponente za Linuks

• Cross-compiler (alat za prevodjenje za drugu platformu).
• Bootloader (pokrece ga hardver, a on kernel).
• Linux kernel (sadrzi procesni i memorijski menadzment, mrezni stek, rukovaoce uredjajima i servise za aplikacije u korisnickom prostoru).
• C biblioteka (sprega izmedju kernela i aplikacija u korisnickom prostoru).
• Aplikacije i biblioteke.

7. Sta je potrebno za razvoj Linuksa za odredjeni proizvod?

• Board Support Package (BSP) - sadrzi bootloader i kernel sa odgovarajucim rukovaocima uredjaja za ciljni hardver.
• Integracija sistema - bootloader-a, kernela, biblioteka i drugih komponenti u celinu.
• Razvoj Linuks aplikacije.

8. Sta je razvojna, a sta odredisna platforma?

• Razvojna platforma (HOST) - platforma na kojoj se pravi sistem za ciljanu platformu.
• Odredisna platforma (TARGET) - platforma na kojoj se sistem implementira.
• Ove dve platforme su spojene serijskom vezom, ethernetom...

9. Navedi neke programe za komunikaciju preko serijske linije

• Picocom, Minicom, Putty.

10. Definicija alata za unakrsno prevodjenje i nativno prevodjenje

• Cross-compiler je alat koji prevodi kod sa host platforme, a prevedeni kod se izvrsava na target platformi.
• Native-compiler je alat koji prevodi kod sa host platforme, a prevedeni kod se izvrsava na host platformi.

11. Nabroj i objasni tri vrste masina u build procedurama

• build masina - gde se pravi alat za unakrsno prevodjenje.
• host masina - gde se izvrsava alat za unakrsno prevodjenje i pravi izvrsnu datoteku za odredisnu platformu.
• target masina - gde se izvrsava binarna datoteka napravljena od strane alata za unakrsno prevodjenje.

12. Nabroj build procedure alata za prevodjenje

• Native build - kod se pise, prevodi i izvrsava na razvojnoj platformi.
• Cross build - kod se pise i prevodi na razvojnoj platformi, a izvrsava na ciljnoj.
• Cross-native build - kod se pise na razvojnoj platformi, a prevodi i izvrsava na ciljnoj.
• Canadian build - kod se pise na jednoj platformi, prevodi na drugoj, a izvrsava na trecoj platformi.

13. Sta je i cemu sluzi Binutils?

• Skup alata za generisanje i manipulaciju binarnim datotekama.
• Primeri: as (assembler), ld (linker), ar (generisanje .a arhiva), objdump (inspekcija binarnih datoteka), strip (odbacuje delove za debagovanje iz binarnih datoteka).

14. Sta su i cemu sluze Kernel zaglavlja?

• Omogucavaju da C biblioteke i izvrsne datoteke mogu komunicirati sa kernelom.
• Ako imamo stariji kernel i novo zaglavlje, bice moguce koriscenje svih funkcionalnosti, osim novih.
• Ako imamo novi kernel i staro zaglavlje, radice sve bez problema.

15. Sta je gcc?

• GCC (GNU Compiler Collection) - besplatan prevodilac koji prevodi izvorni (npr: C, C++, Fortran) u masinski kod za veliki broj CPU arhitektura.
• Dostupan pod GPL licencom.

16. Sta je C biblioteka?

• C biblioteka predstavlja spregu izmedju aplikacija i kernela.
• Olaksava razvoj aplikacija.

17. Sta je ABI (Application Binary Interface)?

• ABI definise pozivne konvencije (kako se prosledjuju argumenti funkcija, kako se prosledjuje povratna vrednost, kako se prave sistemski pozivi itd.) i organizaciju struktura (poravnanja i sl.).
• Sve binarne datoteke u sistemu moraju biti prevedene koriscenjem istog ABI.

18. Sta je bootloader?

• Deo koda odgovoran za:
• osnovnu inicijalizaciju hardvera,
• ucitavanje kernela iz flash memorije, sa mreze ili drugog tipa memorije,
• mogucu dekompresiju binarnih datoteka,
• izvrsavanje aplikacija.

19. Bootloader na BIOS-bazirnoj x86 arhitekturi

• BIOS pokrece vrsi osnovnu inicijalizaciju hardvera i ucitava mali deo koda iz flash memorije.
• To je bootloader prve faze koji ucitava kompletan bootloader.
• GRUB - Grand Unified Bootloader - najmocniji bootloader.
• U-Boot - univerzalni bootloader, danas standard.
• Barebox - bootloader nezavisan od arhitekture, naslednik U-Boot-a (nema toliko hardverske podrske kao U-Boot).

20. Bootovanje na namenskim uredjajima

• Bootloader prve faze pokrece se iz ROM memorije.
• Bootloader prve faze je ogranicene velicine zbog velicine SRAM.
• Bootloader prve faze mora da inicijalizuje DRAM i ostale hardverske komponente i ucita bootloader druge faze u RAM.

21. Sta je TFTP?

• Trivial File Transfer Protocol - protokol za razmenu fajlova preko mreze.
• Server mora biti na host strani, a klijent na target strani.

BASH

22. Odlike BASH skripta

• Pisanje skripti nije tezak posao.
• Laka sintaksa.
• Skripta moze biti pisana u delovima.

23. Zasto koristiti BASH?

• Brz metod za kreiranje prototipa slozene aplikacije.
• Moze da se testira.
• Moze da se debaguje.

24. Kada NE koristiti BASH?

• Kada je brzina bitan faktor.
• Kada je bezbednost bitan faktor.
• Kada se koriste zahtevne matematicke operacije.
• Kada se prave kompleksne aplikacije.
• Kada je potrebna cross-platform portabilnost.

(1) Razlika izmedju #!/bin/sh i #/bin/bash

• #!/bin/sh - oznacava POSIX-kompatibilan shell (veca portabilnost, podrazumevan).
• #!/bin/bash - koristi Bash (Bourne Again SHell) (omogucava prosirene funkcionalnosti, manja portabilnost).

(2) Kako se pokrece BASH skripta?

• sh ime_skripte
• bash ime_skripte
• sudo chmod +x ime_skripte.sh
• Zatim se moze pokrenuti sa ./ime_skripte.sh

MAKE

25. Objasniti proces prevodjenja programa

• Prevodjenje programa koji se sastoji od velikog broja izvornih datoteka i zaglavlja moze da bude komplikovano i oduzme mnogo vremena.
• Kucanje velikih komandi sklono je greskama.

26. Make alat

• Prevodjenje se automatizuje koriscenjem make alata.
• make alat cita datoteku pod nazivom Makefile ili makefile i izvrsava pravila napisana u njoj.
• Automatski detektuje delove koda koji treba da se prevedu (ako izlaz vec ne postoji ili ako je doslo do promene u datoteci od koje izlaz zavisi ili ako se komanda promeni).
• make [-f makefile] [opcije] [ciljevi].
• -f koristi bilo koju datoteku za instrukcije prevodjenja.
• -d za debag ispise tokom prevodjenja.

27. Od cega se sastoji Makefile?

• Makefile je tekstualna datoteka sa instrukcijama za prevodjenje.
• Sastoji se od:
• eksplicitnih pravila,
• implicitnih pravila,
• direktiva,
• komentara,
• promenljivih.

28. Kako se pravi objektna datoteka?

• Mora postojati pravilo gde je objektna datoteka odrediste.
• Zavisnosti su izvorne datoteke i zaglavlja potrebna za pravljenje objektne datoteke.
• Komanda mora obuhvatati poziv prevodioca kako bi se prevele izvorne datoteke.
• Promena u nekoj zavisnosti dovodi do ponovnog prevodjenja.

29. Kako se pravi izvrsna datoteka?

• Mora postojati pravilo gde je izvrsna datoteka odrediste.
• Zavisnosti su sve objektne datoteke potrebne za pravljenje izvrsne datoteke.
• Komanda mora obuhvatati poziv linkera koji pravi izvrsnu datoteku.
• Ako odrediste ne postoji ili se neka zavisnost promeni, komanda ce se izvrsiti i izvrsna datoteka ce biti napravljena.

30. Promenljive u Makefile-u

• Identifikator koji predstavlja tekstualni string.
• Tokom izvrsenja, promenljive se zamenjuju njihovim vrednostima.
• Cine kod citljivijim i laksim za konfigurisanje (npr. CC = gcc, $CC (vrednost)).
• Vrednost promenljive se moze postaviti iz komandne linije (make all CC=/usr/bin/gcc) ili preko promenljive okruzenja (npr. export CC=/usr/bin/gcc).

31. Koriscenje specijalnih karaktera u make fajlovima

• Vajld-karte sluze da se vise datoteka stavi pod jedno ime.
• * - menja niz karaktera.
• ? - menja jedan karakter.
• [lista_karaktera] - menja jedan karakter sa nekim iz liste.
• Ako se u imenu fajla koristi vajld-karta, pre njega se pise \\.

32. Implicitna pravila makefile-a

• To su pravila za cesto koriscene operacije, kao na primer kompajliranje iz .c u .o.
• Lista implicitnih pravila zavisi od OS.
• Uvek dostupna pravila su:
• Prevodjenje C programa - koristi CC.
• Prevodjenje asemblerskih programa - koristi AS.
• Povezivanje objektnih datoteka - koristi LD.
• Lista svih implicitnih pravila se moze videti pokretanjem make -p.

33. Automatske promenljive makefile-a

• Ne mogu se koristiti u definiciji pravila.
• Vidljive su samo iz komandi.
• Primeri:
• $@ - naziv datoteke iz odredista.
• $< - naziv prve zavisnost.
• $^ - nazivi svih zavisnosti odvojeni razmacima.
• $+ - ^$ + sa duplikatima.

(3) Sta je lazno odrediste?

• Primer:
• clean:
• rm *.o app
• Problem: Ukoliko postoji datoteka koja se zove "clean" u istom direktorijumu, pravilo se nikada nece izvrsiti.
• Resenje:
• .PHONY: clean
• clean:
• rm *.o app

Pregled kernela

34. Glavne odlike Linuks kernela

• Portabilnost i podrska za fizicke arhitekture.
• Skalabilnost.
• Podrska za rad sa mrezama.
• Sigurnost.
• Stabilnost.
• Modularnost.
• Lak za programiranje.

35. U kom programskom jeziku je implementiran i kako se prevodi Kernel?

• Implementiran je u C programskom jeziku i prevodi se sa GCC kompajlerom.

(4) Koje su glavne uloge Linuks kernela?

• Upravljanje svim hardverskim resursima.
• Obezbedjuje skup API nezavisnih od arhitekture i hardvera.
• Rukuje konkurentnim pristupom i upotrebom hardverskih resursa iz razlicitih aplikacija.

36. Na koji nacin se kodira u kernelu?

• Ne koriste se brojevi sa pokretnim zarezom.
• Svi simboli se definisu kao staticni, osim onih koji su potrebni iz drugih delova koda i eksportuju se.

37. Od cega se sastoji arhitektura kernela?

• Korisnicki prostor - aplikacije i biblioteke.
• Kernel prostor - menadzment za procese i memoriju, mrezni stek, upravljanje uredjajima, podrska za sistem datoteke.
• Hardver - CPU, RAM, U/I uredjaji, mrezne kartice, HDD...

38. Sta je virtuelni sistem datoteka?

• VSD omogucava korisnickom prostoru pristup ka sistemskim informacijama.
• Dozvoljava aplikacijama da pristupe direktorijumima i datotekama koje se ne nalaze fizicki na disku, vec ih kernel azurira tokom rada.
• Dva najvaznija virtuelna sistema datoteka:
• proc, najcesce mount-ovan na /proc: daje informacije vezane za OS (memorija, procesi...).
• sysfs, najcesce mount-ovan na /sys: daje informacije o hardverskim uredjajima.

39. Koje su prednosti, a koje mane drajvera korisnickog prostora?

• Prednosti:
• Nema potrebe za znanjem kodiranja u kernelu.
• Mogu biti napisani u bilo kom jeziku.
• Mogu biti vlasnicki.
• Kod moze biti prekinut i debagovan bez prekida rada sistema.
• Moze da koristi aritmetiku pokretnog zareza.
• Mane:
• Komplikovanije rukovanje prekidima.
• Povecano kasnjenje u odnosu na kernel kod.

Prevodjenje i pokretanje Linuksa I

40. Kako se koriste patch komande?

• patch komanda sluzi da azurira fajl u odnosu na diff fajl.
• diff fajl sadrzi razlike u verzijama.
• Primeri:
• patch -p
• cat diff_file | patch -p
• n: broj nivoa direktorijuma koji se preskacu u putanjama.

41. Kako funkcionise make xconfig?

• Graficka sprega koja sluzi za podesavanje konfiguracije.
• Ima search bar i tu se pisu konfiguracije za kernel.
• Mogu se ukljuciti/iskljuciti opcije.
• Zavisnosti opcija: depends on i select.
• Konfiguracija kernela se cuva u .config fajlu (najcesce u /boot).
• Konfiguracija definise ono sto zelimo da ukljucimo u Linux kernel.

(5) Koje tipovi opcija postoje?

• bool opcije:
• true (ukljuci opciju u kernel).
• false (iskljuci opciju iz kernela).
• tristate opcije:
• true (ukljuci opciju u kernel).
• module (ukljuci opciju u vidu kernel modula).
• false (iskljuci opciju iz kernela).

42. Postupak prevodjenja i instaliranja kernela u koracima

• make xconfig
• make
• sudo make install
• sudo make modules_install

43. Navedi neke karakterne i blok datoteke uredjaja

• Karakterne datoteke:
• Imaju oznaku "c".
• Pristupa im se sekvencijalno, karakter po karakter, po redu.
• Primeri: tastatura, mis, zvuk, video, konzole.
• Blok datoteke:
• Imaju oznaku "b".
• Pristupa im se kroz blokove podataka zadate velicine, u bilo kom redosledu.
• Primeri: HDD, flopi diskovi, RAM, loop uredjaji.

44. Sta su Major i Minor brojevi i kako se kreira datoteka uredjaja?

• Major i Minor predstavlja par brojeva koji koristi kernel kako bi vezao drajver za datoteku uredjaja.
• Major predstavlja konkretan uredjaj, a Minor predstavlja instancu tog uredjaja.
• Imena datoteka uredjaja ne znace nista kernelu.
• Datoteke se kreiraju sa:
• sudo mknod /dev/ [c|b]
• sudo mknod /dev/ttyS0 c 4 64

Prevodjenje i pokretanje Linuksa II

45. Koji su zadaci bootloader-a, kernela i Init-a?

• Bootloader se pokrece iz ROM ili Flash memorije, inicijalizuje hardver, ucitava sliku kernela u RAM i pokrece ga.
• Kernel inicijalizuje jezgro i staticki prevedene drajvere, postavlja korenski sistem datoteka (root), izvrsava prvi program korisnickog prostora (Init).
• Init: prvi program korisnickog prostora, pokrece sistemske servise.

46. Koje su mane initrd?

• Spor je i dobija se duplikat u RAM.
• Potrebne su korenske privilegije za formatiranje.
• Fiksna velicina, slobodan prostor se ne moze iskoristiti ni za sta drugo.
• Implementiran je kao standardni blok uredjaja pa mu je potreban drajver.

47. Zasto se koriste initrd i initramfs?

• Koriste se za privremeni root file system dok Linux ne pokrene pravi RFS.
• initramfs: koristi se danas cesto jer ima cpio arhivu koja odmah pokrece rfs.
• initrd: slabo se koristi, on iz ramdiska pokrece privremeni rfs.

48. Parametri komandne linije kernela

• Omogucavaju menjanje ponasanja kernela bez da se pisu obimne skripte.
• Deo su bootloader-ovih konfiguracionih podesavanja.

49. Korisnost root fs na NFS-u

• Pomocu NFS (Network File System) se korenski sistem datoteka prenosi sa servera na klijent.
• Jednostavno azuriranje datoteka.
• Brze nego serijskom vezom.

50. Prvi program korisnickog prostora

• To je /init.
• Pokrece se nakon inicijalizacije kernela.
• Pokrece sve ostale programe korisnickog prostora (sistemske servise i korisnicke programe).
• Ima PID 1.

51. Objasniti unakrsno prevodjenje kernela

• To je proces prevodjenja linux kernela sa host platforme i izvrsavanje na ciljnoj platformi.
• Brze i lakse, alati su dostupni.

52. Kako se specificira unakrsnog kompajlera?

• Definise se u ARCH i CROSS_COMPILE promenljivama.
• Moze se definisati:
• iz Makefile:
• ARCH ?= arm
• CROSS_COMPILE ?= arm-linux-
• iz komandne linije kroz make:
• make ARCH=arm CROSS_COMPILE=arm-linux- xconfig
• iz exporta:
• export ARCH=arm
• export CROSS_COMPILE=arm-linux-gnueabih-

53. Sta je device tree?

• Device Tree (DT) u Linux-u je opis hardvera u obliku strukturisanog fajla koji kernel koristi da bi znao koje hardverske komponente postoje na sistemu i kako se povezane, bez da taj hardver bude zakucan u sam kernel.
• Koristi se najcesce za embedded uredjaje.
• Device Tree Source (.dts) pise programer, prevodi se u binarnu datoteku (Device Tree Blob), koji se prosledjuje kernelu tokom boot procesa.
• Postoji po jedna Device Tree datoteka za svaku plocu koju kernel podrzava.
• Bootloader mora pre pokretanja kernela da ucita u memoriju i sliku kernela i Device Tree Blob.
• Dostupno na putanji arch/arm/boot/dts/.dtb.

54. Sta je devfs, resenje i ogranicenja?

• Upravlja datotekama uredjaja, ali nije praktican pa se vise ne koristi.
• Ne moze dinamicki da alocira Major i Minor broj.
• Prikazuje samo aktivne uredjaje.
• Zahteva cuvanje nacina imenovanja uredjaja u kernel memoriji iako mozda vise nije potreban.

55. Za sta se koristi mdev?

• mdev automatski pravi i uklanja datoteku iz /dev kada se uredjaj ukljuci ili iskljuci.
• Bez njega bi /dev morao rucno da se popunjava.
• Pozadinski proces (daemon) koji radi u user-space i slusa event-ove iz kernela (uevents) kada se neki uredjaj zakaci ili otkaci.
• mdev je varijanta udev za embedded sisteme.
• Potrebno je ukljuciti MDEV opciju.
• Moraju biti postavljeni /proc i /sys.

56. Za sta se koristi udev?

• udevd demon osluskuje uevents od jezgra drajvera koji se salju kada se uredjaj prikljuci ili iskljuci.
• udevd demon cita i parsira sva pravila koja se nalaze u /etc/udev/rules.d/ i cuva ih u memoriji.
• Kad god se pravilo doda, ukloni ili izmeni, udevd primi inotify dogadjaj i azurira svoj set pravila u memoriji.
• Kada se dogadjaj primi, udevd startuje proces da:
• pronadje dogadjaj u udevd pravilima,
• kreira/ukloni datoteke za uredjaj,
• pokrene programe.

57. Za sta se koriste netlink soketi?

• Netlink soketi se koriste za prenos uevents.
• Asinhroni su.
• Ostala komunikacija na relaciji kernel space - user space je sinhrona.
• Sistemski pozivi moraju biti staticki prevedeni u kernel.

Dodatna pitanja rokovi

58. Primer dinamickog zauzimanja memorije tako da na zauzetu zonu pokazuje pokazivac ptr, zona je 10kb ali na nacin za zauzimanje vecih zona u memoriji?

• Primeri:

void* ptr = vmalloc(10*1024);
void* ptr = (void*)__get_free_pages(GFP_KERNEL, 2)

59. Eksplicitna pravila u makefile?

• Definisu kada i kako se prevode datoteke da se dobije odrediste pravila.
• Opsti oblik:

odrediste: zavisnosti
	komande

• Primer:

krajnja_datoteka: zavisna_datoteka.o
	gcc -o krajnja_datoteka zavisna_datoteka.o

60. Tacne i netacne tvrdnje (BusyBox)

• a) BusyBox je pogodan za namenske sisteme na Linuxu - tacno.
• b) BusyBox je jedna aplikacija - tacno.
• c) BusyBox se moze bildovati sa iskljucivo statickim uvezanim bibliotekama - netacno (moze se linkovati i sa statickim i dinamickim bibliotekama).
• d) BusyBox se moze bildovati sa dinamicki uvezenim datotekama - tacno (npr. sa glibc i musl).
• e) BusyBox je pogodan za privremene korenske sisteme datoteka - tacno.
• f) BusyBox je skup tipicnih Unix aplikacija (izvrsnih datoteka) - netacno (BusyBox je jedna izvrsna datoteka koja implementira vise alata).
• g) BusyBox se koristi kao jednostavnija zamena za skup tipicnih Unix aplikacija - tacno (menja ls, cp, sh, mount, ps itd.).

61. Operacije karakteristicne za drajvere uredjaja na platformskoj magistrali, a nisu deo char device API?

• mmap - netacno.
• remove - tacno.
• close - netacno.
• open - netacno.
• probe - tacno.
• read - netacno.
• write - netacno.
• ioctl - netacno.

62. Koje komponente su dio root filesystema, a koje ne?

• a) Staticki prevedeni moduli - netacno (deo kernel image, ne postoje kao fajlovi u RFS).
• b) Dinamicki prevedeni moduli - tacno (/lib/modules/$(uname -r)).
• c) GCC prevodilac - netacno (RFS sadrzi samo ono sto je potrebno za boot i osnovni rad sistema).
• d) Sistemske biblioteke - tacno (dinamicke biblioteke .so koje fajlovi koriste).
• e) Program koji se prvi pokrece u korisnickom prostoru - tacno (bez init programa sistem ne moze u korisnicki rezim).

63. Validni nazivi datoteka

• a) \README - tacno (ne sme samo / kao separator direktorijuma).
• b) File1[1] - tacno.
• c) *.xml - tacno (* je u shell-u wildcard).
• d) yes/no - netacno (ne sme /).
• e) ..aadsp - tacno.
• Napomena (pravila):
• Ne moze / (separator direktorijuma).
• Ne moze NULL byte (\0).
• Obicno do 255 karaktera po fajlu (zavisno od fajl sistema).
• Linux dozvoljava vecinu karaktera (!, *, ?, [ ], ~, &, #, ...), ali treba paziti u shell-u.
• Koristi escape (\) ili navodnike (") da izbegnes probleme u shell-u.
• Izbegavaj pocetak sa - (moze da bude protumaceno kao opcija).
• Ekstenzija nije bitna.

64. Navesti minimalni niz komandi kojima ce se uspesno prevesti Linux kernel na x86 platformi (Linux Ubuntu) za RPI platformu i niz komandi koji bi isti kernel prevele na RPI platformi za RPI platformu?

• Cross-compile:

export ARCH=arm
export CROSS_COMPILE=arm-linux-gnueabihf-
make rpi_defconfig
make -j$(nproc)

• Native-compile:

make rpi_defconfig
make -j$(nproc)

65. Zasto je bilo potrebno prosirenje klasicnog char device API-ja?

• Klasicni char device API je podrzavao samo osnovne operacije (read, write, open, close, ioctl) i jednostavne uredjaje.
• Prosirenje je bilo potrebno zbog dodatnih funkcionalnosti (asinhroni pristup, event notifikacije, DMA transferi).
• Primer: klasicni API cesto zahteva polling, dok prosireni moze signalizirati dolazak podataka.

66. Cime linux device model prosiruje klasicni char device API?

• Uvodi podrsku za razlicite magistrale.
• Integracija sa sysfs (virtuelni sistem datoteka za podatke o uredjajima u sistemu).
• Probe i remove funkcije za inicijalizaciju i uklanjanje uredjaja.

67. Simbolicki i hard linkovi

• Simbolicki link je specijalna datoteka koja predstavlja referencu na ime druge datoteke ili direktorijuma; kad se original obrise, simbolicki link vise ne radi.
• Hard link je alternativni naziv za originalnu datoteku; sadrzaj ostaje i ako se original obrise.

68. Operacije za char device API?

• mmap() - tacno.
• init() - netacno.
• open() - tacno.
• exit() - netacno.
• ioctl() - tacno.

69. Zasto je device model rekurzivan?

• Zato sto uredjaj moze imati svoje podredjene uredjaje, a ti uredjaji dalje svoje podredjene uredjaje.

Predrok

70. Prednosti linuxa i otvorenog koda u upotrebi na namenskim sistemima

• Ponovna upotreba komponenti.
• Mala cena.
• Potpuna kontrola nad softverom u sistemu.
• Kvalitet.
• Olaksava testiranje novih funkcionalnosti.
• Velika podrska zajednice developera i korisnika.
• Preuzimanje uloge u zajednici.

71. Kako se mogu obezbediti alati za prevodjenje za odredjenu platformu?

• Samostalno pravljenje alata za unakrsno prevodjenje:
• Tezak i naporan posao.
• Moze trajati danima i nedeljama.
• Dosta detalja.
• Potrebna su kernel zaglavlja i izvorni kod C biblioteka.
• Potrebno poznavanje trenutnih gcc problema i zakrpa.
• Preuzimanje prevedenog alata za unakrsno prevodjenje:
• Prednost: najjednostavnije i najzgodnije resenje.
• Mana: nema mogucnosti finog podesavanja alata prema potrebama.
• Treba se uveriti da alat odgovara zahtevima.

72. Za sta sluzi bootloader?

• Bootloader je deo koda koji pokrece hardver.
• Odgovoran je za:
• osnovnu inicijalizaciju hardvera,
• ucitavanje binarne datoteke aplikacije (najcesce kernela),
• mogucu dekompresiju binarne datoteke,
• izvrsavanje aplikacije,
• shell za ucitavanje podataka, proveru memorije, dijagnostiku i testiranje.

73. Koja je prednost ugradjenih kernel modula u odnosu na vlasnicke?

• Odrzavaju ga ljudi koji rade na izmenama.
• Odrzavanje ne kosta nista, kao ni bezbedonosne zakrpe i poboljsanja.
• Korisnici lako pristupaju kodu.
• Mnogo ljudi pregleda kod.

74. Sta znaci crw-rw-rw- 1 root root 3 November 2016 /dev/null?

• c: karakterni uredjaj.
• rw-rw-rw-: svi imaju pravo citanja i pisanja (vlasnik, grupa i korisnik).
• 1: broj hard linkova.
• root root: vlasnik i grupa su root.
• 3: Major broj uredjaja.
• November 2016: datum kreiranja/modifikacije nod-a.
• /dev/null: ime datoteke uredjaja (karakterni uredjaj koji odbacuje sve sto se u njega upise).

75. Kako se moze promeniti ponasanje kernela bez ponovnog prevodjenja?

• Pomocu argumenata komandne linije.

76. Sta je BusyBox i koje su pogodnosti za namenski sistem?

• BusyBox je alat koji objedinjuje vecinu komandi Unix komandne linije u jednu izvrsnu datoteku.
• Lako se konfigurise.
• Najbolji izbor za initramfs/initrd sa kompleksnim skriptama.
• Pogodan za male i srednje ugradjene sisteme.

77. Navesti dve prednosti dinamickih modula u odnosu na staticke i obrnuto

• Prednosti dinamickih modula:
• efikasno koriscenje memorije (modul nije stalno u memoriji, manji kernel image),
• mogu se dodati/ukloniti tokom rada sistema, bez reboot.
• Prednosti statickih modula:
• uvek su prisutni u memoriji (bitno za osnovne drajvere),
• nema problema sa verzijama.

78. (RAZVOJ RUKOVALACA, str. 55) PROVERI

• Memorijski mapirani I/O (MMIO):
• uredjaji su mapirani u adresni prostor memorije,
• pristup se vrsi load/store instrukcijama,
• potrebno je mapiranje fizicke u virtuelnu adresu (ioremap),
• tipicno za ARM/embedded sisteme.
• Port-mapirani (I/O-mapirani) pristup:
• uredjaji imaju poseban I/O adresni prostor,
• pristup se vrsi preko specijalnih funkcija (in, out),
• tipicno za x86.

79. Navesti dva tipa povezivanja spoljnih uredjaja na sistem (procesor). Koje su osnovne razlike?

• Linuksova polovana ulazna klasa je mehanizam ulaznog podsistema namenjen uredjajima koji ne generisu prekide.
• Pogodna je za I2C uredjaje jer cesto nemaju IRQ linije, rade sporije i stanje se ocitava periodicnim citanjem registara preko magistrale.

80. Za sta je odgovoran drajver magistrale?

• Registruje tip magistrale (struct bus_type).
• Dozvoljava registracije rukovalaca adaptera i rukovalaca uredjaja.
• Uparuje rukovaoce uredjaja sa uredjajima detektovanih od strane rukovalaca adaptera.
• Obezbedjuje API za rukovaoce adaptera i rukovaoce uredjaja.
• Definise specificne strukture za rukovaoce i uredjaje (npr. struct usb_driver i struct usb_interface).

81. Kako se nazivaju uredjaji koji se povezuju na specijalnu magistralu i ne mogu se dinamicki prepoznati?

• Nazivaju se platformskim uredjajima, a u Linux kernelu postoji platformska magistrala.
• Uredjaji su enumerisani staticki (za razliku od USB/PCI gde su dinamicni).

82. Koji se problem javlja u debagovanju Linux kernela usled pojave kernel panike? Opisite koncept koji linux nudi kao resenje

• Problem: kernel se momentalno zaustavlja i gubi se mogucnost aktivnog debagovanja.
• Resenje: kexec sistemski poziv koji nakon kernel panike automatski pokrece poseban debug kernel koji analizira memoriju i stanje srusenog kernela.

83. Na koji nacin Linux kompenzuje ogranicenu fizicku velicinu pinova (mali broj pinova i veliki broj dostupnih blokova fizicke arhitekture)?

• Koristi se multipleksiranje pinova.
• Multipleksiranje je uglavnom konfigurabilno.

84. Koriscenje biblioteka C u kernelu

• Na svakom Linux sistemu postoji C biblioteka koja nudi sirok API za razvoj aplikacija.
• Predstavlja spregu izmedju aplikacija u korisnickom prostoru i kernela.
• Primeri C biblioteka: glibc, uClibc, musl, dietlibc, newlib.

Februar

85. Navedite 3 osnovne odgovornosti bootloader-a

• Osnovna inicijalizacija hardvera.
• Ucitava binarnu datoteku aplikacije (kernel operativnog sistema).
• Izvrsavanje aplikacije.

86. Navedite 3 osnovne komponente arhitekture Linux kernela

• Procesni i memorijski menadzment.
• Mrezni stek.
• Rukovaoci uredjajima.

87. Navedite dva tipa alata za prevodjenje Linuxa i objasniti razliku

• Ugradjeni alati za prevodjenje: izvrsavaju se na radnoj stanici i generisu izvrsnu datoteku koja se izvrsava na istoj.
• Alati za unakrsno prevodjenje: izvrsavaju se na radnoj stanici i generisu izvrsnu datoteku koja se izvrsava na ciljnoj platformi.

88. Navedite bar dve prednosti ugradjenih kernel rukovalaca (na glavnoj razvojnoj grani) u odnosu na vlasnicke

• Odrzavaju ga ljudi koji rade na izmenama.
• Odrzavanje ne kosta nista, kao ni bezbedonosne zakrpe i poboljsanja.
• Korisnici lako pristupaju kodu.
• Mnogo ljudi pregleda kod.

89. Navesti tri mane init ramdiskova

• Spor je i dobija se duplikat u RAM.
• Potrebne su korenske privilegije za formatiranje.
• Fiksna velicina, slobodan prostor se ne moze iskoristiti ni za sta drugo.
• Potreban je ramdisk i drajver sistema datoteka.

90. Kako se postize izmena ponasanja kernela u vreme pokretanja, a bez novog prevodjenja?

• Pomocu argumenata komandne linije kernela.

91. Zbog ceka je pogodno dinamicko zauzimanje brojeva uredjaja u kernelu?

• Sigurnije je jer kernel zauzima slobodne brojeve za nas (ne moramo brinuti da li je broj vec zauzet).

92. Objasni osnovnu organizaciju virtuelene memorije i sta se u kojem delu nalazi

• Prostor rezervisan za kernel: sadrzi kod kernela i strukture podataka jezgra.
• Prostor za svaki korisnicki proces: sadrzi kod procesa, podatke i memorijski-mapirane datoteke.

93. Navesti dva tipa povezivanja spoljnih uredjaja na sistem sa stanovista nacina pristupa

• Sekvencijalni pristup: mis, tastatura, zvuk, video...
• Blokovski pristup: HDD, RAM, loop...

94. Sta prestavlja i cemu sluzi mmap funkcija odnosno sistemski poziv?

• mmap() omogucava mapiranje istog fizickog memorijskog regiona u dva razlicita virtuelna adresna prostora:
• jedan u kernel prostoru (za drajver),
• drugi u user prostoru (za proces).
• MMU prevodi obe virtuelne adrese u istu fizicku adresu.
• Kernel i user space mogu pristupati istoj memoriji bez kopiranja podataka.
• Bez mmap(), samo kernel ima pristup I/O memoriji, a user space bi morao da koristi read()/write().

95. Oko koje tri glavne celine je izgradjen linux model uredjaja?

• struct bus_type (tip magistrale).
• struct device_driver (rukovalac za uredjaje na magistrali).
• struct device (jedan uredjaj povezan na magistralu).

96. Objasni Linuxovo resenja za rukovaoce uredjajima koji imaju dvojako ponasanje, npr USB kartica

• Rukovalac se vezuje za magistralu (npr. USB), ali se u probe() metodi registruje i u odgovarajuci kernel podsistem (npr. mrezni).
• Jedan fizicki uredjaj istovremeno pripada USB modelu uredjaja i mreznom podsistemu, uz razdvajanje odgovornosti.

97. Ko i za sta koristi informacije o strukturi magistrala, uredjaja i rukovalaca dostupne u sysfs virtuelnom sistemu datoteka?

• udev ih koristi za:
• automatsko ucitavanje modula,
• ucitavanje firmvera,
• kreiranje datoteka uredjaja.

Januar

98. Odabir platforme za Linux namenski sistem (sta je bitno pri odabiru platforme)

• Potrebno je uveriti se da je hardver podrzan od strane Linux kernela.
• Da ima bootloader sa otvorenim kodom.
• Postojanje podrske u zvanicnim verzijama.

99. Faze boot-ovanja (platforme) bez NOR-a

• CPU ima integrisan kod za boot-ovanje u ROM koji moze da pokrene bootloader prve faze iz SRAM.
• Bootloader prve faze je ogranicene velicine zbog velicine SRAM.
• Bootloader prve faze mora da inicijalizuje DRAM i ostale hardverske komponente i ucita bootloader druge faze u RAM.

100. Koji endian se koristi u linux kernelu?

• Little i Big endian.

101. Zasto se koristi initramfs i initrd?

• initramfs:
• kernel slika kreira korenski sistem datoteka,
• lako za kreiranje (u vreme izgradnje kernela),
• u poredjenju sa initrd koristi se samo 1 datoteka u bootloader-u,
• kompresovana cpio arhiva (ne treba mu ni blok drajver ni drajver sistema datoteka).
• initrd:
• koristi se za kreiranje korenskog sistema datoteka,
• ucitava sliku init ramdiska,
• postavlja korenski sistem datoteka odredjen root kernel parametrom.

102. Koji tip zauzimanja memorije je karakteristican kada je potrebno veliko zauzece RAM-a?

• Malo zauzece memorije:
• kmalloc,
• kzalloc,
• kfree.
• Veliko zauzece memorije:
• __get_free_page[s],
• get_zeroed_page,
• free_page[s],
• vmalloc,
• vfree.

103. Prednosti koriscenja NFS u korenskim sistemima u namenskim sistemima

• Jednostavno azuriranje datoteka na korenskom sistemu datoteka bez ponovnog pokretanja.
• Mogucnost posedovanja velikog korenskog sistema datoteka bez dodatnog skladistenja.
• Mnogo brze od serijskog prolaza.

104. Sta je BusyBox i koje su njegove prednosti?

• BusyBox je alat koji objedinjuje vecinu komandi Unix komandne linije u jednu izvrsnu datoteku.
• Prednosti:
• lako se konfigurise,
• najbolji izbor za initramfs/initrd sa kompleksnim skriptama,
• pogodan za male i srednje ugradjene sisteme.

105. 3 resenja za pristup UI memoriji

• ioremap funkcije (dobijanje virtuelne adrese I/O memorije).
• Koriscenje volatile kljucne reci radi izbegavanja optimizacija.
• /dev/mem za direktan pristup fizickim adresama iz user space-a.

106. Automatska enumeracija USB? Sta poseduje drajver? Kako se mogu ucitati uredjaji koji nisu direktno vidljivi?

• USB magistrala podrzava automatsku enumeraciju; USB jezgro detektuje uredjaj i ucitava odgovarajuci drajver na osnovu vendor/product ID-jeva.
• USB drajver definise:
• identifikatore uredjaja,
• struct usb_driver,
• probe()/disconnect() funkcije.
• Uredjaji koji nisu direktno vidljivi (I2C/SPI uredjaji ili uredjaji u okviru SoC-a) moraju biti staticki opisani u kernel kodu ili putem Device Tree-a.

107. Koji problem resava linuxov model uredjaja?

• Omogucava da se isti kod maksimalno koristi na razlicitim uredjajima i platformama.
• Rukovaoci uredjaja su odvojeni od rukovalaca kontrolera.

108. Na koji nacin Linux kompenzuje ogranicenu fizicku velicinu cipova (mali broj pinova)?

• Postize se multipleksiranjem pinova.
• Multipleksiranje je uglavnom konfigurabilno u programskoj podrsci.

109. Prednosti modprobe u odnosu na rmmod i insmod?

• Ucitava sve module od kojih dati modul zavisi, kao i dati modul (sudo modprobe ).
• Automatski uklanja dati modul i sve zavisnosti vezane za taj modul (sudo modprobe -r ).
• Radi sa imenima modula umesto putanjama do .ko fajlova (samo za module iz /lib/modules/$(uname -r)).